"Serbin izgovaraju s mešavinom gađenja i sažaljenja": Jelena 30 godina živi u Beču, otkrila istinu o ženama sa Balkana i iz Austrije - mnogi ostali bez teksta
Više od tri decenije života u Beču nisu izbrisale osećaj kulturnog šoka kod nekih ljudi sa Balkana. Razlike između Balkanke i Austrijanke ostaju uporne, za mnoge građane i te kako vidljive.
U Fejsbuk grupi "Balkan womens club" pokrenula se polemika upravo o tim osobinama koje su uočile pojedine žene. Objavu prenosimo u celosti.
- Evo, već više od trideset godina živim u Beču, a i dalje se čudim razlikama u mentalitetu jedne prosečne Balkanke (u koju se i dalje, iz pricipa i iz ubeđenja, ubrajam) i jedne prosečne Austrijanke. Nikako ne mogu da pohvatam da li je razlika u našu ili njihovu korist, ali je očigledna:
- Klasična Austrijanka uglavnom nosi "Birkenstock" obuću (samo da je udobno i ekološki), organizovana je dve godine unapred, šminka se samo za svadbe i veća slavlja,decu vaspitava isključivo po sredstvima javnog prevoza i samoposlugama. Mirno, strpljivo sa dodatnim objašnjenjima, i dikcijom suflera u pozorištu ili službenice AMS-a kada Milanu objašnjava šta treba da donese na sledeći termin, u stanju je da satima razgovora sa nekim, a da mu ne kaže ništa o sebi, ali zato jako puno o vremenskoj prognozi prošlih i nadolazećih dana. Ne postavlja intimna pitanja, šokirana je kada joj neko postavi ista, ima uredno podrezane, kratke nokte, ne farba se, ali zato botoksira dikretno i nikada ne peva glasno - navodi Jelena u objavi i dodaje:
- Kao domaćica ima običaj da gostima kaže da se ne izuvaju, ali u stvari to očekuje, i pušta te da prvih sat vremena stojiš (ona ostrva u kuhinji su izmišljena zbog toga) sa utrapljenom čašom sekta, dok se ne izdiskutuje vreme u poslednja i sledeća tri dana, pa te tek onda pozove za sto. Politički je korektna, umereno levo, ali način na koji izgovara pojmove kao sto su "migrant", "Afroamerikaner" (tako zove i Nigerijance, koji Ameriku nisu videli ni na razglednici) ili "Serbin" je mešavina gađenja i sažaljenja. Nije religiozna, ali su jos važna tradicija i "christliche Werte". Kao prijatelj je pouzdana i uvek stiže na vreme, ona je taj glas razuma u trenucima kada ti je razum najmanje važan.
- Klasična Balkanka je emancipaciju i feminizam shvatila drugačije. Često je na štiklama, često je na(pre)šminkana, poodmakle godine joj nisu razlog da se ne farba u plavo. Glasno telefonira u javnom prevozu, prijateljstva sklapa brzo, prospe ti životnu priču u redu na kasi, psovke su joj poštapalice, i dalje "vrcka" kada hoda, često kasni, ogovara muža, a globalna promena klimatskih uslova joj je važna koliko i lanjski sneg. Bane ti nenajavljeno, bila u prolazu, kada je ponesu emocije, ne pita ni gde je, ni da li je prikladno.
- Politika joj je deo folklora, religiozna je na jedan šaljivi, vašarski način. Kada te pozove u goste, odmah ti spremi papuče, posadi te za sto, samo što te ne pokrije, i zatrpa te količinom jela koje ne možeš da pojedeš ni za nedelju dana. Osvetoljubiva je, u stanju je da te prijavi da si se udala, oženio zbog papira zbog sitnice. Svađalica je. Peva po kući. Voli da se žrtvuje - za decu, za roditelje, za muža. Posle to prebacuje. Ne znam da li i vi primećujete te razlike, ili sam ih ja umislila. Kakva su vaša iskustva?